Kada je Albert imao 5 godina, njegova porodica se raspala. On priča o tome kako je sa svojom braćom i svojim sestrama živeo u jednoj kolibi od drvenih dasaka, cerade i najlonskih krpa. Otac je neredovno radio na gradilištu. Deca su sakupljala ponovo upotrebljiv otpad koji su prodavali. I prikupljali su sve što su još mogli da upotrebe.
Albert je u jednom trenutku zajedno sa svojom mlađom sestrom otišao na ulicu da prosi. „Naš brat je bio suviše mali, imao je oko 3 godine, nismo ga dakle poveli sa sobom“, seća se Albert. Jednog dana je čuo za Centar za integraciju mladih (CIM), ali se najpre plašio: „Mislili smo da će nas odvesti u sirotište.“ Ipak se u nekom trenutku odvažio da sa svojom braćom i svojim sestrama ode u dnevni smeštaj Centra za integraciju mladih (CIM). „Tamo nismo mogli da jednostavno dođemo i odemo, već smo se morali pridržavati pravila i takođe ići u školu“, seća se Albert.