Zovem se Marina. Udata sam, imam troje dece i četvoro unučadi. Moj muž i ja hteli smo da svojoj porodici obezbedimo budućnost u Nemačkoj. Posle tri godine smo se ipak vratili u Srbiju. Ovde sam uz malu pomoć mogla da osnujem sopstveno preduzeće.

Pre našeg boravka u Nemačkoj živeli smo u Srbiji bez bilo kakve sigurnosti. Moj muž je određenim danima radio na gradilištu a ja sam zarađivala nešto novca kao pomagačica prilikom žetve. Hteli smo da na nekom drugom mestu počnemo od početka. Otišli smo u Nemačku. U Nemačkoj ipak nismo imali budućnost. Pošto sam nas i moju decu htela da poštedim deportacije, vratili smo se dobrovoljno nazad u Srbiju.

Sopstvena služba za čišćenje

Prijalo je biti ponovo u sopstvenoj kući – iako je mala. Uskoro su se ipak vratile naše brige zbog novca. Jednog dana je neko iz organizacije „Help e.V. – pomoć za samopomoć“ u našem susedstvu išao od vrata do vrata. Kod nas i kod drugih povratničkih porodica pitao je da li je neko zainteresovan za samozapošljavanje. Prijavila sam se sa idejom da osnujem službu za čišćenje.

Organizacija Help e.V. uputila me je na Nemački informativni centar za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) u Beogradu. Tamo sam popunila sva potrebna dokumenta. DIMAK je nekoliko dana kasnije već prijavio moje preduzeće. Tim mi je pored toga pomogao u tome da kupim prve uređaje za čišćenje i sredstva za čišćenje.

Tako sam odmah mogla da počnem sa radom. Tražila sam mušterije i pisala ponude. Naposletku sam dobila posao čišćenja jedne velike kuće nameštaja. Zaposlila sam još jednu ženu. Od tada obe radimo zajedno kao tim. Poslove dobijamo kako od preduzeća tako i od privatnih lica.

Srećna sam što sam danas svoja sopstvena šefica. Posao mi donosi opuštenost i sigurnost. Čini me ponosnom što plaćam porez na dohodak i socijalne dažbine. Svoje slobodno vreme provodim najradije sa mojom unučadi. Kao porodica se držimo zajedno.

Status: 02/2021