Zovem se Simon i imam 37 godina. Moja žena Munaja i ja imamo troje dece. Potraga za boljim životom nas je iz Gane odvela u Nemačku. Tamo međutim nismo mogli da ostanemo. Kada smo se vratili u našu zemlju porekla otvorili smo uz malu pomoć dve prodavnice namirnica. Danas možemo da izdržavamo svoju porodicu.
Zbog toga što nisam pronašao posao u Gani sam 2007. godine otputovao u Libiju. Tri godine kasnije priključila mi se moja žena. Malo kasnije je u Libiji izbio građanski rat i mi smo gladovali. Odlučili smo se da brodom produžimo put do Italije. Odatle smo otišli u Nemačku, gde smo očekivali bolje perspektive za našu decu. Pošto Gana međutim važi za sigurnu zemlju, nismo dobili boravišnu i radnu dozvolu. Naposletku smo se vratili u Akru.