Зовем се Симон и имам 37 година. Моја жена Мунаја и ја имамо троје деце. Потрага за бољим животом нас је из Гане одвела у Немачку. Тамо међутим нисмо могли да останемо. Када смо се вратили у нашу земљу порекла отворили смо уз малу помоћ две продавнице намирница. Данас можемо да издржавамо своју породицу.
Због тога што нисам пронашао посао у Гани сам 2007. године отпутовао у Либију. Три године касније прикључила ми се моја жена. Мало касније је у Либији избио грађански рат и ми смо гладовали. Одлучили смо се да бродом продужимо пут до Италије. Одатле смо отишли у Немачку, где смо очекивали боље перспективе за нашу децу. Пошто Гана међутим важи за сигурну земљу, нисмо добили боравишну и радну дозволу. Напослетку смо се вратили у Акру.