Zovem se Zanko, rođen sam 1986. godine u Erbilu.  Otišao sam u Nemačku 2017. godine, jer sam želeo da da dobijem više mogućnosti za izgradnju karijere. Međutim, tokom mog boravka u Nemačkoj postalo mi je jasno šta je zaista važno u životu. Vratio sam se u Irak i sada imam sopstveni servis za održavanje automobila.

Postalo mi je jasno: „Ako odeš u Evropu, moraš svoj život da gradiš na potpuno novim temeljima.“ U Iraku sam radio različite poslove, a, između ostalog, imao sam i auto servis. Ali, želeo sam da postignem više. Dobio sam jednomesečnu turističku vizu za Nemačku 2017. godine. Nakon isteka vize, odlučio sam da ostanem. Želeo sam da ostvarim svoje snove. Nadležni organi su mi dozvolili privremeni boravak u smeštaju za izbeglice.

Nekoliko meseci kasnije dogodilo se nešto užasno. Dva moja prijatelja u Nemačkoj su saznali da su njihove majke preminule. Tada sam postao svestan koliko mi je  porodica važna. Nisam više želeo da živim tako daleko od njih.

U Upravi za strance raspitao sam se za mogućnosti povratka. Tamo su me savetnici informisali o neophodnim koracima, koje je potrebno da preduzmem da bih se vratio. Sve je organizovano u roku od dve nedelje.

Kada sam se vratio u Erbil, kontaktirao me je „Nemački centar za zapošljavanje, migraciju i reintegraciju u kurdskom regionu Iraka“ (GMAC). Dobio sam sve neophodne informacije o mogućnostima reintegracije. GMAC me je poslao na usavršavanje i pomogao mi u pribavljanju dokumentacije potrebne za pokretanje posla. Na taj način sam ponovo bio u mogućnosti da otvorim svoju radionicu.

Zbog pandemije Korona virusa morao sam na nekoliko nedelja da zatvorim svojauto servis, ali su se posle Ramazana stvorile prilike  da ga ponovo otvorim. Optimista sam, jer imam brojne redovne klijente. Imam i fiksne ugovore sa auto salonima o čišćenju vozila u njihovim prodajnim prostorijama.

Sada živim običnim životom, ali zadovoljan sam. Cenim da je za mene je ipak je bolje da živim sa porodicom u sopstvenoj zemlji.

Status: 06/2020