Šesnaestica, koja je dala ime kafiću je velika i poprskana je po zidu. Grafit je ono što privlači poglede u plavoj prostoriji, u kojoj mladi ljudi provode vreme, pričaju, piju kafu, igraju dart, smeju se. Sa 15 godina se u Srbiji završava osmogodišnja osnovna škola. A sa 15 godina mnoge devojčice i mnogi dečaci ne znaju šta dalje da rade. To je naročito slučaj onda kada dolaze iz porodica koje su siromašne i koje žive na margini društva. Kafić 16 je mesto na koje dolaze mladi. Mesto na kojem se prijatno osećaju i mesto na kojem se razvijaju perspektive za budućnost. Centar za integraciju mladih (CIM) je ovaj kafić otvorio 2017. godine.

CIM je socijalna građanska inicijativa i partner Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Zajednički cilj je da se deci i mladima koji žive u Srbiji ili se tamo vraćaju sa svojim porodicama pruži podrška i daju perspektive za njihov život. „Vrlo dobro sarađujemo sa DIMAK-om“, naglašava koordinatorka programa CIM-a Jasna Bratičević: „Obrazovanje i psihološko-socijalna podrška su stubovi našeg zajedničkog rada.“

Uvideti tešku situaciju dece

CIM su 2004. godine osnovali dobrovoljci u Beogradu. Nisu više hteli da zatvaraju oči pred teškom situacijom dece u svom gradu. Uputili su se na mesta, na kojima deca rade i žive. Išli su do mesta za spavanje u slamovima. „Razgovarali smo sa njima i tako saznali, koje su njihove najurgentnije potrebe“, priseća se Jasna Bratičević. „Neverovatno je, kako lako mi iz srednjeg sloja pogrešno razumemo šta je to najviše potrebno ljudima i naročito deci u velikom siromaštvu.“ Ono što je trebalo deci sa ulice bilo je neko sigurno mesto na kojem mogu da se odmore i nešto pojedu. Deca su takođe rado želela da operu svoj veš.

Pomoć u dnevnom smeštaju „Svratište“

Tako je CIM 2007. godine otvorio svoj prvi dnevni smeštaj u istočnom delu Beograda Zvezdari. Njegovo ime Svratište („Zaštićeni prostor“) je u međuvremenu postao poznat. „Ponekad ljudi još nisu čuli za CIM, ali im je poznato Svratište“, kaže Jasna Bratičević. CIM je tri godine kasnije otvorio drugi centar na Novom Beogradu. Deca u tim smeštajima mogu da se odmore, da operu svoju odeću i da nešto pojedu. A eksperti i ekspertkinje CIM-a tamo pružaju podršku devojčicama i dečacima.

Težište je pri tome na obrazovanju. „Bez njega je deci skoro nemoguće da pobegnu iz kruga siromaštva. Najveći broj njih - nazivamo ih ’našom decom’ - ima porodice. One međutim već generacijama žive na isti način“, kaže koordinatorka CIM-a. „Deca često nisu krenula u školu ili su puno izostajala iz škole.“ CIM razgovara sa roditeljima i pruža im podršku u tome da nabave dokumenta koja nedostaju da bi deca mogla da se prijave za školu. „Porodice bez dokumenata često žive potpuno izolovano od društva“, objašnjava Jasna Bratičević.