SER | Deca i samohrane majke imaju prednost

Deca i samohrane majke imaju prednost

Foto: Igor Jovanović

Deca i samohrane majke imaju prednost

Ivana Ristićević je savetnica u Nemačkom informativnom centru za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru DIMAK u Beogradu. Ona u razgovoru izveštava o izazovima za porodice prilikom povratka u Srbiju.

Vi savetujete i povratničke porodice. Na šta pritom posebno treba da se obrati pažnja?

Mi iz udruženja DIMAK uvek se koncentrišemo na dobrobit dece. Ona imaju prednost. Jer njihove potrebe upućuju na to da se rešavaju otvorena pitanja prilikom povratka. Osim egzistencijalnih tema kao što su prihodi, stan, hrana i odeća porodice sa decom naročito brzo moraju da se integrišu. U protivnom deca u školi mogu previše da propuste i da izgube motivaciju za obrazovanje.

Da li je tema škola teška?

Za neke povratnike nije jednostavno, pogotovo ako deca još nikad nisu išla u srpsku školu. Za njihov upis u školu potrebno je obaviti mnoge formalnosti. Porodice moraju da se registruju u službama. To na primer povratnici Romi često mogu da dožive kao neprijateljstvo i diskriminaciju, iako je postupak isti za sve delove populacije. Ali mi imamo razumevanja za ljude i njihovo nepoverenje. Tome ih je život naučio.

Da li to možete detaljnije objasniti?

Neki ljudi su celog života doživljavali izolaciju i odbijanje. Razumljivo je da oni pre očekuju sankcije umesto obećanih prednosti prilikom registracije. Ali te formalnosti su apsolutno obavezne. A moj zadatak je da to objasnim već u okviru prvog kontakta i da ohrabrim ljude da se registruju.

Za koga je sve to u toj ranjivoj grupi posebno teško?

Za samohrane majke. Njih često doživljavam kao emocionalno vrlo ranjive osobe sa jakim strahovima. Uz to postoje mladi ljudi koji su razdvojeni od svojih porodica i regularno žive u Nemačkoj. Sa 18 godina mladi nekad gube svoje pravo na boravak i onda su prisiljeni da se vrate u Srbiju. Oni su doduše po zakonu punoletni, ali se još ne osećaju odraslo i nisu pripremljeni na povratak. Svoj čitav život ostavljaju iza sebe u drugoj zemlji i često čak i ne govore srpski.

Kako pomažete ljudima? Da li možete da navedete neki primer?

Pre nekog vremena smo primili informacije o jednoj samohranoj majci, koji je pre svog povratka u Srbiju bila u velikim problemima. Došla je kod nas još pre nego što je ovde stupila u kontakt sa svojom porodicom. Polazila je od toga, da ćemo odmah pronaći smeštaj za nju i da ćemo voditi brigu o njoj. Ali tako to ne funkcioniše. DIMAK nije ponuđač nego posrednik.

Ivana Ristićević, savetnica udruženja DIMAK u Beogradu

Šta ste onda uradili?

Umirila sam je i objasnila joj šta treba da čini. Pomogli smo joj da prijavi adresu kod svoje porodice i nabavi isprave. Posle toga je država brzo stavila na raspolaganje privremeni smeštaj i deca su upisana u školu. Uključili smo naše partnerske organizacije, koje su donirale odeću i materijal za školu.

Da li ste imali mogućnost da majku i profesionalno podržite?

Da, na savetodavnim sednicama sam je motivisala da se prijavi za program za doškolovanje, koji nudi jedna partnerska organizacija. Na kraju je ta žena završila frizerski kurs i radi, dok deca idu u školu. To je sve trajalo neko vreme, ali sada joj je mnogo bolje, jer zna da može da se brine o sebi i svojoj deci. Jačanje ljudi na taj način je glavni cilj mog rada.

Stanje: 05/2022