Moje ime je Futura. Imam 33 godine i dolazim iz Albanije. Nakon završetka Fakulteta za istoriju i filologiju Univerziteta u Tirani nisam pronašla odgovarajuće radno mesto. Moj muž i ja smo se tada upravo venčali. Mislili smo da je Švedska idealno mesto za našu zajedničku budućnost. Spakovali smo dakle dve torbe i otputovali tamo.

U Švedskoj sam neko vreme radila u jednom indijskom restoranu. Mesto mi se dopadalo – dekoracija je najvećim delom bila ručne izrade, od stolnjaka do zavesa. Vlasnici restorana su zanatsku umetnost svoje zemlje doneli sa sobom u Švedsku. To sam htela i ja: da pokažem svetu šta Albanija ima da ponudi. Otkrila sam moju ljubav prema vezenju.

Nismo nažalost dobili boravišnu dozvolu u Švedskoj i vratili smo se u Albaniju. Morali smo da počnemo od nule. Sve je međutim ispalo dobro: Dobila sam dete. Za moju kćerku sam htela sve ručno da izvezem. Moja strast je postala još veća.

Dobra priprema za samozapošljavanje

U to vreme sam saznala za ponude za usavršavanje društva Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. GIZ me je podržao u tome da od mog hobija napravim zanimanje. Naučila sam sve što je važno za osnivanje preduzeća, plasman sopstvenih proizvoda na tržište i finansijsko planiranje. Takođe sam uz malu podršku mogla da nabavim potreban materijal: konce, okvire za vez i neobrađene komade. Pravila sam individualne proizvode prilagođene željama kupaca.

Pandemija je bila veliki udarac, iako sam mogla da izvezem puno maski. Na sreću sam preko GIZ-a i dalje dobijala pomoć – i mentalne vrste. Tako i dalje čvrsto verujem u moju poslovnu ideju. Tek sam na početku svog puta i nameravam još puno toga.

Stanje: 07/2021.