Zovem seFaida, imam 23 godine i dolazim iz Akre. Moj san je bio da budem uspešan evropski fudbaleri. Želeo sam da postanem profesionalac, ali ta želja se, nažalost, nije ostvarila. Sada imam sopstveno preduzeće u Gani. Međutim, za to mi je  bila potrebna podrška.

Bio sam talentovan fudbaler. Otišao sam 2013. godine na turnir u Norvešku kao igrač kluba „Dalas Teksas“. Ostao sam u Evropi i prešao u Dansku, da bih tamo probao da se profesionalno bavim fudbalom. Međutim, zbog vize koja je istekla, bio sam uhapšen. Podneo sam zahtev za dobijanje azila, ali bezuspešno.

Od svog sna da postanem profesionalni fudbaler u Evropi nisam želeo da odustanem. Otišao sam u Nemačku i tamo sam,  takođe, podneo zahtev za dobijanje azila. Pokušavao sam da nađem fudbalski klub koji bi sa mnom potpisao ugovor. To se, nažalost, nije dogodilo. Na kraju, posao sam pronašao u jednom restoranu. Pored toga, trudio sam se da naučim nemački. Brzo mi je postalo jasno da bez znanja jezika ne mogu da komuniciram sa ljudima oko sebe. Međutim, zahtev za dobijanje azila je ponovo odbijen. Zbog povrede kolena nisam više mogao da igram fudbal.

Vratio sam se u Ganu, ali sam smatrao da tamo nemam nikakvu perspektivu. Gansko-nemački centar za zapošljavanje, migraciju i reintegraciju mi je pružio podršku da počnem iz početka. Savetodavni tim mi je pružio privremenu stambenu pomoć i uputio me na obuku za pokretanje sopstvenog preduzeća. Tamo sam mnogo toga naučio. Sa novostečenim veštinama  otvorio sam pekaru, u kojoj, takođe, nudim sveže ceđene voćne sokove. Srećan sam što zarađujem sopstveni novac koji mi obezbeđuje sigurnu egzistenciju. Uz odgovarajuću podršku, ni pokretanje sopstvenog preduzeća nije predstavljalo veliki izazov.. San mi je da u budućnosti postanem jedan od najboljih pekara u zemlji.

Status: 06/2020