Зовем се Загорка. Имам 28 година и живим у Књажевцу у Србији. Разведена сам и имам двоје деце. Дуго сам покушавала да себи израдим живот у Немачкој. Никад се међутим нисам осећала као код своје куће. Када је наш захтев за добијање азила одбијен, вратили смо се у Србију. Помоћу убрзаног стручног образовања за козметичарку могла сам да се професионално остварим.
Пре него што сам са својом мајком и својом сестром отишла у Немачку, имала сам лоше изгледе за посао: Нисам завршила школи нити сам се стручно образовала. Мојој породици је тада једноставно недостајао новац. Успевали смо да опстанемо захваљујући сезонским пословима као помагачи приликом жетве. Били смо уверени у то да ћемо у Немачкој пронаћи бољи живот. Ипак сам се осећала као странац и несигурно. Напослетку ми је лакнуло што се враћамо у Србију. Истовремено сам се међутим плашила тога да нећу пронаћи посао.