Novi početak sa zanatom u džepu

„Oduvek sam hteo da budem frizer“, kaže Sivan. On je još u Iraku radio u jednom frizerskom salonu za muškarce. Sada se naginje iznad plastične glave sa ženskim crtama lica i dugom kosom. Ona je još plave boje, Silvan je brižljivo pramen po pramen potamnjuje. Već jedanaest meseci je u Nemačkoj, ovde još jednom na potpuno drugačiji način upoznaje frizerski zanat. I sanja o sopstvenom velikom salonu u Iraku – za muškarce i žene.

I cilj tridesettrogodišnje Karine je sopstveni salon. Ona upravo frizira dugu, tamnu kosu jedne druge učesnice kursa i od Hane Fudala dobija savete kako se kosa šiša tako kratko da pada lepo stepenasto. Fudala je frizerski majstor i vodi trening koji nudi Okružno zanatsko udruženje u Duizburgu. Frizerski salon u kom osmoro mladih ljudi nanosi sredstvo za bojenje kose, rukuje makazama i aparatom za sušenje kose, nalazi se na prvom spratu obrazovne radionice u Dinslakenu. Sprat niže su žene iz Nigerije koje rade u kuhinji, zajedno sa mladim muškarcima sa Kosova.

Stručno obrazovanje sa sertifikatom

Najveći broj učesnica i učesnika kurseva naslućuje ili zna: Oni nemaju dugoročnu perspektivu u Nemačkoj, njihov boravak se toleriše, imaju odbijen zahtev za dobijanje azila. Moraju da se nose sa pitanjem: „Šta će biti kada se vratim u svoju zemlju porekla?“ Ovde nastupa program „Perspektiva domovina“ Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Povratnice i povratnici ne treba da bez pružene pomoći i realističnog plana ponovo završe u Iraku, Nigeriji ili na Kosovu, već sa sobom treba da ponesu znanja koja omogućavaju pravi novi početak. U to spada i sertifikat: Ko je završio četvoromesečno stručno obrazovanje i pri tome je upućivan od strane majstora, sme da se u odgovarajućoj struci nazove „pomoćnicom“ ili „pomoćnikom“.

Mladi muškarci iz Nigerije žele da postanu pomoćnici molera ili tapetara. Oni u prizemlju obrazovne radionice uče kako se prelazi boje čistim krajevima nanose na hrapavi zid. „Traženo je pre svega tapetiranje, jer su u Nigeriji viši slojevi oni koji sebi mogu da priušte tapete na zidovima“, izjavljuje Manjola Kola koja vodi projekat kod okružnog zanatskog udruženja. Onaj ko tapete može da lepi čisto ima u Nigeriji lakše pristup lukrativnim porudžbinama.

„Učiniti nešto što je korisno“

U obrazovnoj radionici Okružnog zanatskog udruženja u Duizburgu je od 2018. godine usavršavanje završilo više od 250 migrantkinja i migranata, kao i izbeglica bez perspektive ostanka. Okružno zanatsko udruženje je pri tome partner Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIC), koje sprovodi program  „Perspektiva domovina“.

„Veliki deo onoga što mi ovde radimo ima veze sa socijalnim radom“, kaže Manjola Kola. „Za mnoge izbeglice je već velika pomoć i to da na nekoliko meseci izađu iz svog smeštaja i rade nešto korisno.“ Oni ovde imaju jasnu strukturu dana: Od 9 do 15 časova odvija se kurs – uključujući ručak u sopstvenoj kantini u kojoj naizmenično kuvaju učesnice i učesnici različitih nacionalnosti. „Oni na taj način mogu da prezentuju i nešto od svoje kulture i svog načina života“, kaže Kola. Ovog jesenjeg dana na meniju je zakuska iz Nigerije: kriške hleba zapečene u tiganju sa malo ulja, na njima mešavina salate, paradajza i sira. Skoro tridesetočlana grupa sedi tokom obeda zajedno u dvorištu.

Mnoge učesnice i mnogi učesnici prihvataju dugo putovanje do mesta stručnog obrazovanja. To ne čudi, kaže Kola, pošto im projekat ipak pruža pravu šansu: „Ovde imamo mlade ljude koji žive od jedne do druge privremene dozvole boravka i ne mogu ništa da učine – da započnu sa radom, osnuju porodicu. Mnogi u nekom trenutku uvide: Ovde ću naučiti nešto, ovde mogu sebi da izgradim budućnost.“ Ne u Nemačkoj, ali ipak u zemlji porekla – sa novom perspektivom.

Status: 10/2020