Нови почетак са занатом у џепу

„Одувек сам хтео да будем фризер“, каже Сиван. Он је још у Ираку радио у једном фризерском салону за мушкарце. Сада се нагиње изнад пластичне главе са женским цртама лица и дугом косом. Она је још плаве боје, Силван је брижљиво прамен по прамен потамњује. Већ једанаест месеци је у Немачкој, овде још једном на потпуно другачији начин упознаје фризерски занат. И сања о сопственом великом салону у Ираку - за мушкарце и жене.

И циљ тридесеттрогодишње Карине је сопствени салон. Она управо фризира дугу, тамну косу једне друге учеснице курса и од Хане Фудала добија савете како се коса шиша тако кратко да пада лепо степенасто. Фудала је фризерски мајстор и води тренинг који нуди Окружно занатско удружење у Дуизбургу. Фризерски салон у ком осморо младих људи наноси средство за бојење косе, рукује маказама и апаратом за сушење косе, налази се на првом спрату образовне радионице у Динслакену. Спрат ниже су жене из Нигерије које раде у кухињи, заједно са младим мушкарцима са Косова.

Стручно образовање са сертификатом

Највећи број учесница и учесника курсева наслућује или зна: Они немају дугорочну перспективу у Немачкој, њихов боравак се толерише, имају одбијен захтев за добијање азила. Морају да се носе са питањем: „Шта ће бити када се вратим у своју земљу порекла?“  Овде наступа програм „Перспектива домовина“ Савезног министарства за економску сарадњу и развој. Повратнице и повратници не треба да без пружене помоћи и реалистичног плана поново заврше у Ираку, Нигерији или на Косову, већ са собом треба да понесу знања која омогућавају прави нови почетак. У то спада и сертификат: Ко је завршио четворомесечно стручно образовање и при томе је упућиван од стране мајстора, сме да се у одговарајућој струци назове „помоћницом“ или „помоћником“.

Млади мушкарци из Нигерије желе да постану помоћници молера и тапетара. Они у приземљу образовне радионице уче како се прелази боје чистим крајевима наносе на храпави зид. „Тражено је пре свега тапетирање, јер су у Нигерији виши слојеви они који себи могу да приуште тапете на зидовима“, изјављује Манјола Кола којa води пројекат код окружног занатског удружења. Онај ко тапете може да лепи чисто има у Нигерији лакше приступ лукративним поруџбинама.

„Учинити нешто што је корисно“

У образовној радионици Окружног занатског удружења у Дуизбургу је од 2018. године усавршавање завршило више од 250 мигранткиња и миграната, као и избеглица без перспективе останка. Окружно занатско удружење је при томе партнер Немачког друштва за међународну сарадњу (ГИЦ), које спроводи програм „Перспектива домовина“.

„Велики део онога што ми овде радимо има везе са социјалним радом“, каже Манјола Кола. „За многе избеглице је већ велика помоћ то да на неколико месеци изађу из свог смештаја и раде нешто корисно.“ Они овде имају јасну структуру дана: Од 9 до 15 часова одвија се курс - укључујући ручак у сопственој кантини у којој наизменично кувају учеснице и учесници различитих националности. „Они на тај начин могу да презентују и нешто од своје културе и свог начина живота“, каже Кола. Овог јесењег дана на менију је закуска из Нигерије: кришке хлеба запечене у тигању са мало уља, на њима мешавина салате, парадајза и сира. Скоро тридесеточлана група седи током обеда заједно у дворишту.

Многе учеснице и многи учесници прихватају дуго путовање до места стручног образовања. То не чуди, каже Кола, пошто им пројекат ипак пружа праву шансу: „Овде имамо младе људе који живе од једне до друге привремене дозволе боравке и не могу ништа да учине - да започну са радом, оснују породицу. Многи у неком тренутку увиде: Овде ћу научити нешто, овде могу себи да изградим будућност.“ Не у Немачкој, али ипак у земљи порекла - са новом перспективом.

Статус:10/2020