Зовем се Вакас Хусаин и имам 26 година. Долазим из Бутранвалиа, малога града у пакистанској провинцији Панџаб. Као младић сам живео заједно са мојом мајком и моје четири сестре. Похађао сам школу и помагао мојој породици у пољопривреди. Мој старији брат је отишао у Грчку, да би тамо радио и кући слао новац. Пошто смо упркос свему увек имали премало за живот, отишао сам 2013. године у Турску, да бих тамо радио. Годину дана сам се бавио разним пословима, између осталог на једној рибљој пијаци, затим сам кренуо за својим братом у Грчку. Пошто сам хтео праву перспективу, отпутовао сам 2015. године даље у Немачку.
Тамо сам нашао посао у једном ресторану и као разносач новина. Тада се моја мајка у Пакистану разболела - 2019. године сам одлучио да се вратим. Пријатељи су ми на срећу препоручили да потражим подршку за мој повратак и реинтеграцију. Потом сам у Немачкој одлазио на саветовање за повратак, где је успостављен контакт са Пакистанско-немачким саветодавним центром за посредовање у проналажењу посла и реинтеграцију (ПГФРЦ) у Лахору.