Otvaranje u Sfaksu podudarilo se sa izbijanjem pandemije koronavirusa. Ousema stoga najviše vremena provodi u telefoniranju. „Ako je međutim dotična osoba u veoma teškoj situaciji, takođe se nalazimo da bismo obavili direktan razgovor“, kaže savetnik. „Tokom telefonskog razgovora postoji opasnost od toga da se nešto ne razume dobro.“ Lični razgovori se naravno održavaju uz pridržavanje higijenskih pravila.

„Оceniti sposobnost osobe“

Оusema se seća svakog svog pojedinačnog slučaja savetovanja. Jedan mladi muškarac mu je naročito ostao u sećanju. On je već više godina u Tunisu radio kao industrijski varilac i bezuslovno je hteo u Nemačku, gde je za sebe video dobre šanse. Nikada međutim nije završio stručno obrazovanje i stoga u Nemačkoj nije imao izglede za posao kvalifikovanog radnika. Ousema mu je to oprezno saopštio. On je uprkos tome „bio vrlo frustriran i izgubljen. Osećao sam da je već bio u kandžama krijumčara“, seća se savetnik. „Kod mene se aktiviraju svi alarmi kada čujem: „Ako ovde ne ide, pokušaću na nekom drugom mestu!“

Ousema kaže da uprkos tome ne sme suviše da kritikuje svog sagovornika. On nikada ne kaže nešto kao: „Nećeš uspeti, ne ulazi u čamac!“ Pokušava naprotiv „da oceni, šta ta osoba može i da je ohrabri da na tome radi.“ On je više od običnog savetnika za posao. „Ja uvek gledam čoveka u celini sa svim njegovim sposobnostima i strahovima.“ Savetodavni razgovori zbog toga ponekad traju dugo. „Ljudima je ponekad potreban mir da bi sredili svoje misli i sve dobro razmotrili. Kada naposletku sami uvide da njihov plan ne funkcioniše, ja mogu da razgovor usmerim na alternative u Tunisu.“

Razviti konkretan plan

Na ovaj način je zadržao mladog industrijskog varioca i uputio ga u Tunisku agenciju za stručno obrazovanje (ATFP), koja je udaljena samo nekoliko metara od CTA. Mladi Tunižanin tamo u roku od tri godine može da završi svoje stručno obrazovanje. „Za mene je najvažnije da osoba moju kancelariju napusti sa jasnim predstavama o svojoj profesionalnoj budućnosti i o svom budućem životu. Ispunjenom životu, u kome će i društvu nešto vratiti i sama postati deo tog društva.“

Ousema je uspeo da ohrabri i jednu ženu iz Monastira u kasnim tridesetim godinama da se prijavi kod jedne od mnogih partnerskih organizacija GIZ-a. Iskusna menadžerka za finansije i upravu tražila je izlaz iz nezaposlenosti. „Оvo savetovanje putem telefona trajalo je samo 20 minuta. Žena je intelektualno u vrhunskoj formi i razgovor je bio lak i efikasan. Odmah nakon toga mi je poslala poruku i zahvalila se“, priča Ousema. „Ja nisam spasilac, ali mogu da promenim sliku o migraciji i pokažem alternative.“

Status: 04/2021