Отварање у Сфаксу подударило се са избијањем пандемије коронавируса. Оусема стога највише времена проводи у телефонирању. „Ако је међутим дотична особа у веома тешкој ситуацији, такође се налазимо да бисмо обавили директан разговор“, каже саветник. „Током телефонског разговора постоји опасност од тога да се нешто не разуме добро.“ Лични разговори се наравно одржавају уз придржавање хигијенских правила.

„Оценити способности особе“

Оусема се сећа сваког свог појединачног случаја саветовања. Један млади мушкарац му је нарочито остао у сећању. Он је већ више година у Тунису радио као индустријски варилац и безусловно је хтео у Немачку, где је за себе видео добре шансе. Никада међутим није завршио стручно образовање и стога у Немачкој није имао изгледе за посао квалификованог радника. Оусема му је то опрезно саопштио. Он је упркос томе „био врло фрустриран и изгубљен. Осећао сам да је већ био у канџама кријумчара“, сећа се саветник. „Код мене се активирају сви аларми када чујем: „Ако овде не иде, покушаћу на неком другом месту!“

Оусема каже да упркос томе не сме сувише да критикује свог саговорника. Он никада не каже нешто као: „Нећеш успети, не улази у чамац!“ Покушава напротив „да оцени, шта та особа може и да је охрабри да на томе ради.“ Он је више од обичног саветника за посао. „Ја увек гледам човека у целини са свим његовим способностима и страховима.“ Саветодавни разговори због тога понекад трају дуго. „Људима је понекад потребан мир да би средили своје мисли и све добро размотрили. Када напослетку сами увиде да њихов план не функционише, ја могу да разговор усмерим на алтернативе у Тунису.“

Развити конкретан план

На овај начин је задржао младог индустријског вариоца и упутио га у Туниску агенцију за стручно образовање (АТФП), која је удаљена само неколико метара од ЦТА. Млади Тунижанин тамо у року од три године може да заврши своје стручно образовање. „За мене је најважније да особа моју канцеларију напусти са јасним представама о својој професионалној будућности и о свом будућем животу. Испуњеном животу, у коме ће и друштву нешто вратити и сама постати део тог друштва.“

Оусема је успео да охрабри и једну жену из Монастира у касним тридесетим годинама да се пријави код једне од многих партнерских организација GIZ-а. Искусна менаџерка за финансије и управу тражила је излаз из незапослености. „Ово саветовање путем телефона трајало је само 20 минута. Жена је интелектуално у врхунској форми и разговор је био течан и ефикасан. Одмах након тога ми је послала поруку и захвалила се“, прича Оусема. „Ја нисам спасилац, али могу да променим слику о миграцији и покажем алтернативе.“

Статус: 04/2021