Штефан Гринбаум је један од око двадесет скаута за реинтеграцију Друштва за међународну сарадњу (ГИЦ), који су распоређени по скоро свим савезним покрајинама. Они раде као посредници између саветовалишта за повратак у Немачкој и у матичним земљама.
Господине Гринбаум, како се постаје скаут за реинтеграцију?
Ја сам се образовао за шумара, али сам петнаест година радио за различите организације за пружање помоћи у тешким ситуацијама и привремене помоћи у Африци и Авганистану. Са својом породицом сам између осталог живео у Гвинеји и Сенегалу. Од пролећa 2018. године радим као скаут за реинтеграцију за ГИЦ код Централног саветовалишта за повратнике у Северној Баварској.
Како тачно пружате подршку људима?
Пре свега се ослањам на понуде ГИЦ-а у земљама порекла. Информације центара за саветовање - на пример о понуђеним пословима, помоћи приликом конкурисања, самозапошљавању, психосоцијалном саветовању или тражењу посла - прослеђујем саветницама и саветницима за повратак. У неким земљама стављамо привремено на располагање смештаје, док се не пронађе неки стан. Као скаут са тежиштем на Ираку одговарам и на питања из других савезних покрајина, када се она односе на Ирак.