„Данас ми је јасно: Не бих још једном отишао у Немачку“, каже Миле Паул. Самохрани отац четири девојчице се у међувремену са својом породицом вратио у Србију. Уз подршку Немачког информативног центра за миграцију, стручно образовање и каријеру (ДИМАК) жели да се постара за то да његова деца у Србији имају добру будућност. Саветница Тамара Вученовић помаже породици у томе да организује полазак у школу и стручно образовање.

Радмила (17), Елизабета (15) и Сенада (12) живе заједно са оцем и дедом у једном малом месту северно од Београда. Најстарија ћерка је остала у Немачкој. Радмила је након завршетка своје школе у Србији завршила курс за висажисткињу. „Надала сам се да ћу одмах пронаћи посао. Овде у провинцији нема међутим тако пуно могућности за запошљавање. А због пандемије коронавируса је још теже“, каже она. Ипак не одустаје. Као и њен отац користи време да се усавршава. Заједно са Тамаром Вученовић учи како се пише пријава за запослење. „Сада такође знам како изгледа добра биографија. Кад тад ћу успети да добијем први посао!“

Рано утврђивање професионалних интересовања

„ДИМАК има целовит приступ и посматра целу породицу“, каже Тамара Вученовић. „Оцу помажемо у томе да поново пронађе посао. Истовремено се бринемо и о ћеркама.“ Петнаестогодишња Елизабета интересује се за угоститељство. ДИМАК и локални партнери омогућили су јој учешће у курсу за куваре. Елизабета тако може да проба да ли за њу овај пут оно право. „Све девојчице су мотивисане. Желе да уче и раде“, каже Вученовић. Мотивација и спремност да се проба нешто ново - обе ове ствари су важне за успешан нови почетак у Србији. Саветница је уверена у то да ће породица Паул пронаћи свој пут.

Статус: 12/2020

Овде описане могућности за саветовање и подршку нуде се у оквиру пројекта "Перспектива завичај".